Eto, malo sam parafrazirao naziv albuma grupe Metallica: „…and justice for all“. Ipak, muzika nije tema ovog teksta već nešto drugo. Pa da vidimo o čemu se radi.

Jutarnja kafica i brz pogled na najnovije vesti i članke iz sveta Linuxa…. Šta god da koristite (Liferea, RSSOwl, Akregator ….), dobar spisak internet stranica sa vestima zlata vredi.

Sad dolazimo na ono o čemu sam želeo da pišem ovoga puta: predstaviću vam moj spisak sjatova sa kojih „kupim“ vesti. I to u 2 grupe: strani i naši.

Imate dodatak RSS gde se nalazi spisak sajtova sa vestima koje samo treba da unesete u neki čitač vesti po izboru. Naravno, svestan sam da ovo nije ni deo šta se sve može pronaći na netu, ali neka to bude moj skromni doprinos tome.

Uživajte.

Danima ucim. Danima radim a izmedju toga ucim….Danima svaki dan isti…I kad dodjem kuci imam razonodu i nesto sto me opusta mnogo ali mnogo….Da, sta da vam kazem, volim Linux…pardon R.M.S. ….znam, izvini, nece se ponoviti, GNU/Linux….

Google je objavio beta verziju svog Web pretraživača za Linux operativne sisteme.

Google Chrome 4.0 Beta možete preuzeti u binarnim paketima za sledeće Linux distribucije: Ubuntu, Debian, Fedora i openSUSE, za obe 32/64-bitne arhitekture.

Google Chrome je projekat otvorenog koda (open source) izgrađen da bude jednostavan, brz, stabilan, proširiv i veoma siguran, sa podrškom za HTML5.

Chrome pretraživač poseduje jednostavan i čist interfejs, pa je samim tim i pretraživanje brže, lepše i efikasnije. Takođe treba reći da radi dobro i na Gnome i na KDE desktop okruženju.

Google Chrome 4 Beta možete preuzeti sa zvaničnog sajta, kao i sa http://linux.softpedia.com/progDownload/Google-Chrome-Download-48046.html.

Ako imate neku raniju verziju Chrome Web pretraživača, morate je deinstalirati pre nego što instalirate novu verziju.

Posle punih 11 godine vladavine Internet Explorera na vlasničkom operativnom sistemu Vindouz, Microsoft je najavio da ćete u Windows 7 moći da legalno uklonite Internet Explorer 8. Pretpostavljate da to nije volja kompanije, nije ni u skladu sa dosadašnjim odlukama i strategijama, već je odluka kojoj ova kompanija pokušava da se približi uslovima koji vladaju u Evropi gde nemaju toliko dominantan uticaj kao u SAD-u, ali svejedno korisnici će po prvi put moću da uklone Internet Explorer ako im ne završava posao ili im se jednostavno ne sviđa. Da li je uopšte bilo u redu da korisnik bude ovako ograničen s obzirom da je kupovinom Windowsa kupovao operativni sistem a ne veb čitač?! Do skoro odgovor nadležnih je bio da time obezbeđuju stabilnost sistema, što sa jedne strane i jeste logično, kao što ja izbegavam da na sistemu instaliram bilo šta što nije iz zvaničnog izvora, ali problem koji Microsoft ima je taj što njihov proizvod koriste milioni ljudi i što krekeri pronalaze svaku rupicu na ovom paketu i što Internet Explorer nikada neće biti zakrpljen! Ne bih da na ovom pitanju mnogo kudim Microsoft, govorim o veb čitačima, jer mislim da su čiste brojke protiv njih: kompanija ima oko 90.000 zaposlenih, korisnika ima ko zna koliko, ali na uzorku od http://w3counter.com/globalstats.php?date=2009-01-31 to su 55 miliona korisnika koji koriste internet (ostale ćemo zanemariti).

S obzirom da je Microsoft kompanija koja mora da zarađuje, postavlja se pitanje zašto ne dozvoljavaju uklanjanje Internet Explorera kada od njega ne zarađuju. Zašto ugrožavaju svoj proizvod operativni sistem Windows?

Kod kucanja komandi u Terminalu najveći problem je ponovno kucanje parametara ili dugačkih putanja. Ove dve prečice su me spasle od toga

Npr. treba da restartujem Apač

$ /etc/init.d/apache2 restart

ali sam zaboravio da samo SUDO može da ga restartuje. Dodajem sudo i sa !! (dva znaka uzvika) ponavljam komandu

$ sudo !!

Drugi slučaj, hoću da vidim sadržaj direktorijuma

$ ls /usr/share/doc

sada umesto da ponavljam celu putanju, sa !$ ponavljam ceo parametar a komanda je druga (promena direktorijuma)

$ cd !$

Mada su Chrome do sada već probali svi Linux korisnici koji su to želeli, u obliku nezvaničnih verzija pod nazivom Chromium. Od danas je moguće preuzeti zvaničnu verziju Google Chrome-a za Linux.

Ukoliko želite da testirate ovu beta verziju možete je preuzeti ovde.

Google Chrome je internet browser na kojem radi Google već neko vreme, on podržava današnje standarde i pravljen je sa ciljem da bude brz, stabilan, siguran i jednostavan za korišćenje. Chrome je započet kao open source projekat i svako je u mogućnosti da pristupi izvornom kodu pod nazivom Chromium, što je izuzetno bitno za sve korisnike.

Danas je takođe izašla i Mac OS X verzija, nije moja oblast ali nije na odmet reći i to.

Više informacija o svemu možete pogledati na Chromium i Google blogu.

Srodni članci:

1. Google Chrome OS part 2
2. Lepa Google Chrome tema za KDE
3. Google Chrome OS stiže

Dostupno je novo izdanje Ubuntu Weekly Newsletter-a pod rednim brojem 171 za period od 29 Novembra do 5 Decembra 2009 godine.

U ovom broju:

* Renewed call for nominees – IRC Council
* 2009 Ubuntu Server Edition user survey
* UDS Lucid – Kernel Summary
* An interview with Daniel Holbach
* Jono Bacon: Lernid
* A selection of easy merges from the Ubuntu Server Team
* Ubuntu Stats
* Finksburg, Maryland Tour
* Ubuntu Party Toulouse 2009
* Getting the most from bug mail
* The Planet: Daniel Holbach, Matthew Helmke, Ara Pulido, & Jonathan Riddell
* In the Press & Blogosphere
* Forensic Cop Journal: Ubuntu Forensic
* Ubuntu CE 6.0 Beta Brings Dansguardian Fix
* Meeting Summaries: November 2009
* Upcoming Meetings and Events
* Upcoming Meetings & Events
* Updates & Security

I još mnogo, mnogo više!

Ubuntu Weekly Newsletter #171

U ponedeljak 07.12.2009 u 19h u LUGoNS prostorijama će se održati predavanje pod nazivom Uvod u Python.

Zvanična najava koju možete pogledati i na LUGoNS sajtu:

“Python has been an important part of Google since the beginning, and remains so as the system grows and evolves. Today dozens of Google engineers use Python, and we’re looking for more people with skills in this language.”

– Peter Norvig, direktor sektora za kontrolu kvaliteta pretrage, Google

“Python is fast enough for our site and allows us to produce maintainable features in record times, with a minimum of developers.”

– Cuong Do, softverski arhitekta, YouTube.com.

“Python plays a key role in our production pipeline. Without it a project the size of Star Wars: Episode II would have been very difficult to pull off.

From crowd rendering to batch processing to compositing, Python binds all things together.”

– Tommy Burnette, tehnički direktor, Industrial Light & Magic

Inženjeri u ovim kompanijama svakodnevno koriste Python. Ako volite programiranje i želite da ga učinite još; zabavnijim dođite da saznate više.

NAPOMENA: Za predavanje je neophodno osnovno predznanje iz programiranja.

Predavač je ms Petar Marić, asistent na Fakltetu tehničkih nauka a ujedno i Python ambasador za Srbiju.

ULAZ SLOBODAN

Srodni članci:

1. Predavanje: Kako funkcioniše Internet?
2. Predavanje: Besplatni grafički alati za GNU/Linux
3. Uvod u Kontact i KDE PIM – prvi deo

Kako neki ljudi vole tamne teme a neki ljudi svetle teme, zašto ih ne bi ukombinovali u jedan skup odgovarajućih tema sa različitim tonovima?

Ovo je ideja vodilja za Metacity temu koja se zasniva na ideji da sunce sija u vaše prozore i zove se UbuntuSun. Ova tema predstavlja predlog za novi izgled Ubuntu Linuxa sa kodnim imenom Lucid Lynx koji će se pojaviti u proleće.

Slike, kao i više informacija o svemu možete pogledati na: wiki.ubuntu.com. Ovo je još uvek radna verzija, ali predstavlja uvid u ono što možemo očekivati na proleće. Za one koji već sada žele da probaju ovu novu temu mogu je preuzeti sa www.gnome-look.org

Mada se meni više dopadaju teme trenutno akutelne Ubuntu verzije, ipak ću sačekati finalnu verziju, pre nego što se odlučim koja mi je lepša.

Srodni članci:

1. Lepa Google Chrome tema za KDE
2. Svetle ili tamne teme na blogu?
3. Kako instalirati Linux?

Kao što sam već u predhodnom postu o Google Chrome OS rekao, danas je prvi put zvanično predstavljen. Glavni cilj današnje prezentacije je bilo otvaranje koda ovog novog operativnog sistema koji je još uvek u fazi razvoja. Kod je dostupan na http://src.chromium.org/. U ovom članku su naveli da je Chrome OS baziram na Debianu, ali koliko sam ja čuo na zvaničnom predstavljanju su spominjali Ubuntu. No to i nije toliko bitno, obzirom da je Ubuntu baziran na Debianu.

Chrome OS je okrenut onima koji najveći deo svog rada za računarom provode na internetu. Zapravo, ukoliko nemate internet vezu Chrome OS će vam biti u potpunosti neupotrebljiv.

Chrome UI - Klik za video

Desktop računari za sada nisu ciljna grupa Chrome operativnog sistema, tako da će Chrome OS raditi samo na netbook računarima koji imaju solid-state diskove i podržavaće x86 i arm procesore. Na prezentaciji se moglo videti da se Chrome podiže za samo sedam sekundi, zahvaljujući tome što je ceo operativni sistem baziran na web aplikacijama te su iz njega izbačeni mnogi servisi koji postoje na trenutno popularnim operativnim sistemima.

Bitno je pomenuti da se root particija na Chrome OS učitava kao read only, i da sistem redovno proverava sve sistemske fajlove. Ukoliko u tim proverama uoči razlike, sistem će automatski sam da vrati sve u originalno stanje. Isto tako, automatski će se vršiti i ažuriranje sistema. Zapravo nikakva administracija sistema od strane korisnika nije potrebna. Ovo unapređuje bezbednost sistema, olakšava rad, ali sa druge strane i ograničava.

Chrome OS će podržavati komunikaciju sa drugim uređajima, kao što su mobilni telefoni, foto aparati… Trenutno još uvek nije implementirana mogućnost povezivanja sa štampačima, ali radi se i na tome.

Obzirom da je Chrome OS zamišljen tako da se vaši podaci ne nalaze na vašem računaru već na internetu ( u većini slučajeva, google serverima ), logično pitanje koje se nameće je bezbednost vaših ličnih podataka. To je pitanje o kojem će se sigurno mnogo diskutovati na internetu, tako da o tome neću sada.

Prve računare na kojima će biti Chrome OS možemo očekivati za nekih godinu dana, dok ćemo pre toga sigruno moći da vidimo distribucije od strane zajednice koje će biti bazirane na ovom operativnom sistemu.

Za više informacija zvanični sajt se nalazi na http://www.chromium.org/chromium-os/

Update: Canonical je objavio da njihovi programeri učestvuju u razvoju Google Chrome OS. Možete pogledati ovde.

Srodni članci:

1. Google Chrome browser za Linux zvanično
2. Lepa Google Chrome tema za KDE
3. Google Chrome OS stiže

Full Circle je besplatni časopis u elektronskom formatu posvećen Ubuntu operativnom sistemu. Definitivno, nezaobilazna stanica za sve Ubuntu korisnike. Čak i ukoliko koristite neku drugu Linux distribuciju, preporučujem vam da pratite ovaj časopis, jer se u njemu uvek mogu naći korisni saveti u vezi Linuxa generalno.

U novom broju možete pročitati sledeće:

• Command and Conquer.
• How-To: Program in Python – Part 5, The Perfect Server – Part 1, and Universe of Sound.
• My Story – The Conversion.
• My Opinion – Windows 7.
• Review – Linux Mint 7.
• MOTU Interview – Andreas Wenning.
• Top 5 – Subversion Clients.
• Ubuntu Women, Ubuntu Games and all the usual goodness!

Ovaj broj možete preuzeti na: http://fullcirclemagazine.org/issue-31/

Srodni članci:

1. Ubuntu Open Week
2. Jedan miš i tastatura na više računara sa Synergy2
3. MPD i Sonata za muziku na Linuxu

Novo izdanje FreeBSD 8.0 je dostupno za preuzimanje.

I ovo kao i prethodna donosi brojne novine, mogućnosti i poboljšanja.

Evo nekih:

- Gnome verzije 2.26.3;
- KDE verzije 4.3.1;
- ZFS fajl sistem je ažuriran na verziju 13;
- ee (easy editor) je ažuriran na verziju 1.5.0;
- Hostapd 0.6.8;
- Less v436;
- bzip2 1.0.5;
- CVS 1.11.22.1;
- NTP 4.2.4p5;
- OpenPAM je ažuriran sa Figwort na Hydrangea izdanje;
- OpenSSH 5.1p1;
- Sendmail 8.14.3;
- FreeBSD GENERIC kernel sada uključuje podršku za BSD MAC (Mandatory Access Control);
- CAM SCSI uključuje eksperimentalnu podršku za ATA/SATA/AHCI uređaje;
- UFS fajl sistem nije više podržan; 
- NFS sada uključuje eksperimentalnu podršku za NFSv2, NFSv3, i NFSv4;
- i još puno toga...!

Kompletnu listu novina koje donosi novi FreeBSD možete naći ovde!

FreeBSD 8.0 je dostupan za amd64, i386, ia64, pc98, powerpc, i sparc64 procesorske arhitekture.

FreeBSD možete instalirati preko butabilnih ISO slika, mreže ili USB memorijskih kartica (dostupno samo za amd64 i i386 procesore).

Uputstvo za instalaciju FreeBSD-a možete naći ovde (en) i ovde (sr)!

Download:

http://torrents.freebsd.org:8080/

FreeBSD 8.0 i386

FreeBSD 8.0 amd64

Tražeći neke podatke po netu, naleteh na sajt www.ubuntu-news.net i, kako mi se čini, onako na blic pregled, ima dosta dobrog za pročitati.

E, sad, kakve to veze ima sa knjigama iz naslova?

Među vestima sam naleteo na 2 knjige u pdf-u koje se mogu besplatno skinuti i veoma su interesantne. Linkovi vode do sajta www.makeuseof.com gde možete pročitati detaljnije o knjigama.

1. Članak o prvoj knjizi A Newbie’s Getting Started Guide to Linux

2. Članak o drugoj knjizi The incredible Guide ToNew Ubuntu (Karmic Koala)

Za one nestrpljive, knjige možete preuzeti sa sledećih linkova: klikni ovde i klikni ovde.

Nadam se da će ove knjige pomoći svima u daljem korišćenju Ubuntu-a.

Pronašao sam ( meni ) jako lepu temu za Google Chrome koja je inspirisana KDE okruženjem ( air + oxygen ). Ukoliko vas zanima više možete saznati na kde-look OVDE .

Ukoliko vam se dopada, kliknite na download koji ćete naći na već pomenutoj adresi, i tema bi trebala da se automatski aktivira prilikom okončanog preuzimanja, pod uslovom da ste kliknuli na download iz Google Chroma.

Obzirom da je inspirisana KDE izgledom izuzetno lepo se uklapa u ovo desktop okruženje. Naravno ne morate da imate KDE da bi ste korstili ovu temu, jer je to tema za Chrome i radiće na bilo kom operativnom sistemu koji Chrome podržava.

Uživajte

Srodni članci:

1. Google Chrome browser za Linux zvanično
2. Google Chrome OS part 2
3. Google Chrome OS stiže

Mada vas naslov članka može navesti da pomislite da ćete ovde naći uputstvo sa koracima koji su potrebni da bi ste instalirali GNU/Linux operativni sistem, ovaj tekst je zapravo posvećen koracima koji predhode instalaciji. Namenjen je onima koji nemaju iskustva sa ovim operativnim sistemom, a imaju želju da nauče više o njemu i eventualno ga probaju. Ovaj tekst vam nije potreban da bi ste instalirali Linux, ali će vam biti koristan kako bi ste izbegli eventualne probleme i uštedeli sebi vreme i živce.

Danas više nije teško instalirati Linux, zapravo smatram da je danas lakše instalirati linux nego mnoge druge operativne sisteme. Razlog za to su grafički instaleri, sve je jasno, pregledno i na klik, po prinicipu “Next-Next”. Iz tog razloga sve češće se susrećem sa ljudima koji su instalirali Linux, a zapravo ne znaju ništa o njemu i onda imaju problema jer nije sve isto kao na operativnom sistemu koji su ranije koristili. Povodom toga, evo par saveta šta bi bilo dobro da uradite pre instalacije.

1. Informišite se

Prvo i najvažnije pravilo je informišite se. Ovaj prvi korak se sastoji i u svim narednim koracima. Nema potrebe da budete veliki poznavalac računara da bi ste ga koristili, dovoljno je da znate da koristite programe koji su vam potrebni. Međutim, ukoliko želite da instalirate operativni sistem, što više znate to bolje. Dakle, informišite se što više.

2. Šta je GNU/Linux?

Fedora

Prvi logičan korak je da znate šta instalirate.

GNU/Linux je operativni sistem, isto kao MS Windows ili Mac OS X… Spada u grupu juniksolikih operativnih sistema. Opšte prihvaćen naziv je Linux, ali zapravo puno ime operativnog sistema je GNU/Linux. Linux je jezgro operativnog sistema ( kernel ), dok GNU predstavlja alate koji okružuju jezgro.

3. Zašto Linux?

Ima mnogo razloga zašto je Linux dobar. Ali sada ne bih trošio reči na to jer već postoji odličan sajt www.whylinuxisbetter.net koji vam može dati dovoljan broj razloga da ga probate.

4. Koji Linux?

Nećete moći da birate između Home, Basic, Premium… varijanti. Izbor je daleko veći od toga. Zapravo postoji preko 200 verzija GNU/Linux operativnog sistema. Ove verzije se u Linux svetu nazivaju distribucije.

Ovoliki broj može predstavljati problem prilikom izbora, ali ako se informišete stvari su veoma jednostavne. Odlično mesto na kojem možete pogledati koje sve distribucije postoje i gde ih možete nabaviti je distrowatch.com. Ukoliko ste početnik, verujem da će lista vodećih distribucija biti sasvim dovoljna za vas. Samo nemojte uzeti Gentoo ili Slackware, jer te distribucije nisu namenjene početnicima.

Bitno je da zapamtite da ne postoji najbolja distribucija, i da je svaka dobra na svoj način, ono što vam preostaje je da nađete onu koja vama najviše odgovara.

Mandriva

5. Šta je Hard Disk i particije na njemu?

Nemojte ni da razmišljate o instalaciji bilo kog operativnog sistema ukoliko ne znate šta je Hard disk i šta su particije. Nemojte sebi dozvoliti da ostanete bez vaših podataka i posle se žalite kako vam je Linux obrisao svu muziku, filmove…

Mali tip: Izuzetno je korisno napraviti posebno particiju za root i za home. Ali o tome ćete saznati više kada počnete da se informišete.

6. Da li će GNU/Linux raditi na mom računaru?

Gotovo sam siguran da hoće. Linux sadrži veliki broj drajvera u sebi, podržava veliki broj različitih arhitektura i nemojte se čuditi ukoliko vam se desi da nema potrebe da instalirate dodatne drajvere nakon instalacije sistema. Ukoliko želite da proverite da li je vaš uređaj podržan, možete potražiti na www.linux-drivers.org.

7. Šta bi mi ti preporučio?

Ubuntu

Ja bih ti preporučio da se informišeš još. Ali ako smatraš da ti moje mišljenje može biti korisno, onda ti preporučujem da počneš sa Ubuntu distribuciom. Ubuntu je trenutno najpopularnija distribucija, veoma laka za korišćenje i ima veliku zajednicu korisnika kod nas. Trenutno aktuelna verzija je Ubuntu 9.10. Na adresi www.ubuntu-rs.org mogu se naći zaista korisne informacije, a Ubuntu forum je jedan od najaktivnijih Linux foruma u Srbiji. Takođe postoji i uputstvo za instalaciju na srpskom, malo je zastarelo, ali može poslužiti. Englesku verziju uputstva možete naći na help.ubuntu.com

9. Da li znaš nekoga ko bi mogao da mi instalira Linux?

Da. Mada bih vam ja preporučio da ipak probate sami.

LUGoNS četri puta godišnje organizuje install day. Tada svi zainteresovani koji dođu u njihove prostorije sa željom da im se instalira Linux mogu očekivati da će im biti instaliran i to potpuno besplatno. Na ovoj stranici će se nalaziti najave za install day. Znači samo u ta četri dana će vam instalirati Linux potpuno besplatno, drugim danima to možda neće biti slučaj.

LUGoNS je, takođe, pravo mesto gde možete dobiti kopiju Linux distribucije po želji, to možete tražiti uvek i uvek će biti besplatno i naravno legalno.

10. Imam još pitanja.

Odlično, znači da ste poslušali moj savet, i ovaj tekst je opravdao svoju svrhu. Ukoliko imate još pitanja, najbolje je da potražite sajt i forum distribucije koja vas interesuje i pitate tamo. Ponavljam, potražite više informacija na sajtu ili forumu distribucije koja vas zanima. Tamo možete naći više ljudi koji vam mogu odgovoriti na pitanja i sigurno će znati više od mene, a verovatno ćete odgovor dobiti brže nego da pitanje postavite ovde. Dobro mesto za traženje lokalnih zajednica Linux korisnika je GNU/Linux Mapa Srbije.

Srodni članci:

1. Google Chrome OS part 2
2. Predavanje: Kako funkcioniše Internet?
3. Jedan miš i tastatura na više računara sa Synergy2

Dostupno je novo izdanje Scientific Linux-a u verziji 5.4.

Scientific Linux je distribucija izgrađena od rekompajliranih izvornih paketa za Red Hat Enterprise Linux 5.4, koja pored ostalog uključuje i naučni softver, pa je prvenstveno namenjena naučnicima na Univerzitetima i laboratorijama.

Scientific Linux je Live CD/DVD koji možete instalirati na čvrsti disk, USB, ili ga pokretati u live modu a promene čuvati na eksternom uređaju.
Live CD takođe može da bude montiran unutar NFS-a.

Scientific Linux 5.4 je dostupan za i386 i x86_64 arhitekture.

Softver sa kojim nam dolazi novi Scientific Linux:

- kernel 2.6.18-164.6.1.el5
- openAFS 1.4.11
- xorg 7.1
- 3D desktop (compiz i AIGLX)
(mora se uključiti: System -> Preferences -> Desktop Effects)
- alsa sound 1.0.17
- gnome 2.16.0 (standardno desktop okruženje)
- gimp 2.2.13
- openoffice.org 2.3.0
- firefox 3.0.15
- thunderbird 2.0.0.22
- kde 3.5.4 (samo na LiveDVD-u)
- evolution 2.12.3 (samo na LiveDVD-u)
- i još puno toga drugog!

Za više informacija pogledajte zvaničnu najavu, kao i http://www.livecd.ethz.ch/

Scientific Linux 5.4 je dostupan za preuzimanje u sledećim verzijama:

- livecd: CD-ROM 32bit
- livecd64: CD-ROM 64bit
- livedvd: DVD-ROM 32bit
- livedvd64: DVD-ROM 64bit
- mini_livecd: Mini CD-ROM 32bit

DOWNLOAD!

Red Hat Inc., komanija koja stoji iza Fedora projekta objavila je novo izdanje ove popularne (open source) Linux distribucije.

Fedora 12 (Constantine) donosi brojne novine, poboljšanja i unapređenja u odnosu na predhodna izdanja.

Evo nekih:

- Linux kernel 2.6.31;
- GNOME 2.28;
- KDE 4.3;
- NFS4;
- NetBeans 6.7;
- Ogg Theora 1.1.0;
- PolicyKit 1.0;
- 3D podršku za novije ATI Radeon grafičke kartice;
- Bolju podršku za Web kamere;
- Novi Network Manager sa boljom podrškom za mobilni internet;
- Optimizaciju za Intel Atom procesore;
- Intel BIOS-RAID podršku;
- Bolju podršku za Intel hardver;
- Moblin podršku;
- Poboljšane HD video kodeke;
- Poboljšani PulseAudio;
- Poboljšani PackageKit;
- Poboljšanu KVM virtuelizaciju;
- Dracut, novi boot sistem;
- Nove grafičke radove..., i još puno toga!

Za više informacija o novom Fedora izdanju, pogledajte službenu najavu!

Download Fedora 12!

Kada naučite osnovne stvari na Linux platformi i prođe vreme privikavanja na novi operativni sistem, počnete da uviđate njegove prednosti, ali ima tu jedna mana.

GNU/Linux je izuzetno stabilan sistem, i vremenom sam uvideo da svaki put kada mi je sistem bio srušen, krivac je bilo moje neznanje i ništa drugo. Vremenom sam učio iz grešaka, tako da mi se odavno ni jedan Linux koji održavam nije srušio. Trenutno imam instaliran Linux na tri računara:

1. Instaliran Ubuntu pre pola godine, jer je računar toliko star.
2. Instaliran Arch Linux već godinu i po dana, jer sam tada prešao sa 32 bita na 64 bita, pa sam morao da reinstaliram sistem.
3. Takođe Ubuntu. Ni ne sećam se kada sam instalirao Linux, ali ima barem dve godine.

I svi oni rade izuzetno stabilno. I šta je tu problem?

Pa, problem je što čovek počne da zaboravlja. Prođe puno vremena odkako ste nešto instalirali ili podesili i vi ste jednostavno zaboravili kako se to radi. Iz tog razloga sam vremenom počeo da pravim uputstva za sabe, a sa vremena na vreme napišem po neko uputstvo na LUGoNS sajtu i Ubuntu wikiju. Ali da bi tamo objavio neko uputstvo ono mora biti lepo uređeno i poželjno je da ga još neko testira pre nego što ga objavite, a to je naporno. Vremenom jednostavno izgubite želju da pravite takva uputstva.

I tako dođem na ideju da otvorim svoju wiki stranicu. Glavni razlozi su sledeći:

• Niko mi ne može prigovoriti da je loše objašnjeno, jer sam ga pravio za sebe i meni odlično služe
• Ako se desi nešto mom hard disku, sva svoja uputstva i dalje imam sačuvana ( mada imam i backup na drugom računar, ali ko zna, možda se i njemu nešto desi )
• Dostupna su mi sa bilo koje tačke na planeti, pod uslovom da imam internet
• Uputstva mogu koristiti i drugima
• Kada utvridim da su uputstva dovoljno dobra, mogu ih objaviti i na već pomenutim mestim

Dugo sam razmišljao za koji wiki softver da se opredelim. Glavna vodilja je bila da sve što imam kod sebe na računaru, želim da imam i na internetu, što lakše i što brže, bez previše komplikovanja oko održavanja i sinhronizacije. Konačno sam se opredelio za Zim – Desktop Wiki. Wiki se nalazi na adresi http://olujicz.ns-linux.org/wiki/, link imate i u linkovima stranica na ovom blogu.

Zim – Deskotp Wiki

Zim iz Snimci desktopa i aplikacija

Zim je WYSIWYG urađivač teksta pisan u perlu i koristi GTK bibilioteku i dostupan je na Windows i Unix Platformi. Program je jednostavan i mali, ali ipak ima sve što je potrebno. Veoma lako uređujete sadržaj, a nakon završenog posla jednostavno izaberete opciju File –> Export selektujete opciju HTML i dobili ste svoj wiki. Ostaje vam samo još da to postavite na server i biće dostupno svima. Nakon toga sa bilo kojim programom za sinhronizaciju, možete osvežiti vaš wiki na internetu.

Zim takođe poseduje i mogućnost, prilagođavanja izgleda wiki stranica uz pomoć css-a, ali se sa time još nisam igrao, tako da je wiki trenutno postavljen sa podrazumevanom Zim temom. U planu je da ga uskladim sa bojama koje ima ovaj blog.

Sada nema puno stranica, jer dosta toga još nisam prebacio na Zim, ali biće. Nadam se da će vam moj wiki biti od koristi.

I za kraj napomena: Obabezno pročitajte Uvodnu stranicu na wikiju pre nego što krenete dalje.

Srodni članci:

1. MPD i Sonata za muziku na Linuxu
2. Kako instalirati Linux?
3. Radosti sa Xorg i Nvidia grafikom

Kao i svake godine, narucio sam diskove Ubuntu Linuxa i sa odusevljenjem ih cekao… Ne kazem da sam se razocarao kad sam ih dobio, ali to se ljudi nista ne placa, Ubuntu stize za DZ i hvala im na tome, ali u nasoj zemlji se uvek nadje neki i neko pametan, neka drumsko/carinska mafija da mrsi peeeeep….da nesto mrsi….

Znaci zadnjih godina nikad nista nisam platio, sto je i normalno, a ove mi stiglo “papirce” da se “javim” u postu, neka posiljka, ovo/ono…Pa sledi dijalog:

- Stigli su vam diskovi neki iz inostranstva…hmmm….60 dinara to kosta…

- Kakvi diskovi?

- Pa evo pogledajte…

- Gospodjo, ovo je vec carinjeno i placeno sto vam uzgred i pise na pakovanju samo ako ste pismeni…

- Pa znam ja, ali tih 60 dinara je provera paketa na carini a ne sama carina, to mora tako…

- A kako do sad nije moralo?

- Pa eto sad mora…

…Minus limenka piva u grlu… + tri odlicna diska u dzepu….i nije neka cena, a drzava nam je lopov tezak, pa nek mi kaze ko god hoce da sam nekulturan i netolerantan i ko zna sta jos…i neka sam jer kad mi ljudi salju besplatno nesto a njih to kosta, sto da platim nasim granicarima koj moj? Ovo je zadnji put da sam narucio diskove, necu da zarad necije dobrote drugi uzima pare, koliko god male bile…pride u Srbije je broj korisnika Ubuntu Linuxa veoma velik (mada bi se neki zacudili koliki je) pa pomnozite ili samo zamislite…

Mislim da se jasno vidi da pise (udareno pecatom) da je oslobodjeno carine? Ako ne pise jasno, tik da znate da stvarno to pise…

I da ne bude zabune…ovo sam potrazio!

P.S. Nisam stekara i nisu mi bitni 60 dinara ali mi je obraz na prvom mestu…ako su se oni potrudili i meni/nama omogucili dostavu diskova na kucnu adresu za dzabe, sto da nekome, a ne njima koji zasluzuju, ja nesto placam?

Kao što sam već pisao u ovom postu, akcija koju je započeo sajt Domaća nauka se nastavlja. Od sada možete poručivati i dobiti na kućnu adresu i najnovije izdanje Ubuntu-a (9.10).

Moram zaista, ponovo pohvaliti trud i zalaganje da bi se ova lepa akcija nastavila u najboljem redu.

Svaka čast i samo tako nastavite.